MIMO tehnologija bazira se na tome da se signal, koji se od predajne antene prostire u svim pravcima, odbija o zidove i predmete u prostoriji i dolazi do uređaja koji treba da primi signal iz nekoliko različitih pravaca istovremeno. Zato MIMO uređaji šalju istovremeno nekoliko različitih signala koji putem odbijanja stižu do prijemnog uređaja iz raznih pravaca, ostvarujući tako istovremeni prenos više različitih signala. Da bi ovo postigli, MIMO uređaji tipično imaju po tri antene (jednu za slanje i dve za primanje), ali postoje neke implementacije koje imaju čak sedam antena…

Planet Wireless MIMO PCI adapter WML-8315

Uređaji sa MIMO tehnologijom nemaju veće nazivne brzine od ne-MIMO uređaja, ali imaju bolji prijem signala, otporniji su na smetnje (naročito one izazvane fizičkim preprekama), njihov odnos između nazivne i realne brzine prenosa primetno je povoljniji. Jedna od prednosti im je to što eliminišu tzv. „mrtve tačke”, mesta u prostorijama u kojima nema signala, ali ne dolaze do izražaja na brisanom prostoru.

MIMO tehnologija je jedan od koncepata na kojima se zasniva budući 802.11n standard za bežične mreže, koji bi trebalo da dopre do tržišta tokom sledeće godine. Sadašnje implementacije MIMO tehnologije su van nekih konkretnih standarda, funkcionišu samo sa opremom istog proizvođača (ili eventualno opremom baziranom na istom čip-setu) i neće biti kompatibilne sa 802.11n standardom kada se bude pojavio. Naravno, sadašnji MIMO uređaji su (a i budući će biti) kompatibilni sa postojećim 802.11b i 802.11g standardima.

Planet Wireless MIMO PCMCIA adapter WML-3565

Isprobali smo Planet MIMO router WMRT-414, sa Planetovom PCI karticom WML-8315 i PCMCIA karticom WML-3565 koji koriste Planetovu MIMO implementaciju kompatibilnu sa standardima 802.11g i 802.11b. Svi uređaji imaju tri antene. Kod rutera i PCI kartice one se pričvršćuju spolja, dok su kod PCMCIA kartice antene integrisane u kućište. Svi mogu da koriste 128-bitnu WEP, WPA, WPA2 i AES enkripciju, a nazivna brzina im je 54 Mbit/s. Ruter ima jedan WAN i četiri LAN porta od 100 megabita sa AutoMDI/MDI-x (nije bitno da li se koristi crossover kabl li ne, ruter sam detektuje). Konfiguriše se preko Web interfejsa, ima DHCP server, statfull filtriranje, QoS i (između ostalog) DMZ i port forwarding.

Prilikom testiranja, izmerena brzina protoka između PCI kartice i rutera bila je od 23 do 25 Mbit/s što spada među najbolje rezultate u poređenju sa ranije testiranom 802.11g wireless opremom. Pored toga, kod uzastopnih testova brzine, Planet MIMO oprema pokazala je manje varijacije u brzini od ranije testirane opreme, što znači da je sa Planet MIMO opremom prenos podataka u proseku verovatno brži nego sa nekom drugom opremom koja dostiže i veće brzine, ali samo u određenim vremenskim intervalima. Verovatno zbog antena integrisanih u kućište, performanse PCMCIA kartice primetno su slabije (od 18 do 21 Mbit/s) od onih sa PCI karticom u istoj situaciji, a prilično neubedljive su i brzine u adHoc mreži sa PCI i PCMCIA karticom (13 do 18 Mbit/s).

Rezultati testa nedvosmisleno govore o mogućnostima MIMO tehnologije. S druge strane, u pitanju je oprema koja nije napravljena po nekom konkretnom standardu i prestaće da bude aktuelna kada se na tržištu pojave 802.11n proizvodi sa standardizovanom MIMO tehnologijom, kompatibilnom među proizvodima različitih proizvođača. Dakle, kome treba brza bežična mreža, i to odmah, ima razloga da se odluči za trenutna tehnička rešenja kakvo je ovo Planetovo (po ceni od 45 evra za PCI karticu, 40 evra za PCMCIA karticu i 100 evra za ruter). Onaj kome se ne žuri i može da sačeka do sledeće godine, verovatno će biti u situaciji da nabavi standardnije i dugoročnije (ali u momentu pojavljivanja na tržištu možda skuplje) rešenje.

Autor teksta: Marko JOVANOVIĆ

Tekst preuzet iz časopisa Svet Kompjutera