Nanostation5

Nanostation5 u sebi sadrži integrisanu antenu koja koja može biti u vertikalnoj ili horizontalnoj polarizaciji. Na uređaju postoji i SMA konektor za priključenje spoljne antene za potrebe većeg dometa. Uz uređaj se dobija napajanje i POE (power-over-ethernet) tako da do uređaja ide samo UTP kabl putem koga idu i podaci i napajanje uređaja. Uređaj je malih gabarita  što ga čini veoma praktičnim i lakim za montažu.

Nanostation5 Loco

Uređaji sa  LOCO oznakom imaju slabiju ugrađenu antenu i ne poseduju priključak za spoljnu, što znači da se mogu koristiti samo za kraća rastojanja.  Uređaji su se odlično pokazali u uslovima rada na ekstremnim temperaturama i lošim vremenskim uslovima.

Bullet M5

Bullet M5 serija  predstavlja kompaktne uređaje predviđene za direktno montiranje na spoljnu antenu. Ovi uređaji idealani su za upgrade postojećih instalacija kao i za realizaciju linkva na velikim razdaljinama, jer se lako priključuju na antene velikog pojačanja.  Korisnici treba da obrate pažnju da fabrički uređaj stiže bez napajanja i POE adaptera, tako da se oni moraju posebno naručiti.

Pomenuti uređaji rade na 802.11a ili 802.11b standardu (5Ghz i 2.4GHz). Pored njih postoje i uređaji sa Airmax prefiksom odnosno M5 sufiksom. To su uređaji rade na posebnom standardu koji je razvio Ubiquiti. Ovaj standard baziran je na MIMO protokolu, zahvaljujući kojem uređaji dostižu veće brzine prenosa. Ipak, i oni mogu da rade sa “običnim” 5GHz i 2.4GHz predajnicima.

AirGrid M5

AirGrid M5 predstavlja  integraciju grid antene i radio sistema, čime je smanjena cena u odnosu na zasebne komponente. Ovi uređaji su odlični za upotrebu u gradskoj sredini, jer veća antena sa boljim usmerenjem omogućava rad uređaja na većim daljinama i u sredinama gde je etar zagađeniji, odnosno postoji više predajnika različitih provajdera. Odličan mehanički dizajn uređaja obezbeđuje otpornost na ekstremne vremenske uslove. Polarizacija antene može biti vertikalna ili horizontalna.

Naravno, svi Ubiquiti uređaji rade na izvanrednom AIROS operativnom sistemu koji je važan faktor u njihovom uspehu. Jednostavan interfejs  i mnoštvo opcija učinili su ove uređaje de-facto standardom za bežični internet.

Bežični internet provajder, Madnet, koristi ove uređaje kao kao standardnu 5GHz opremu prilikom instalacija. Nezavisno od internet pretplate u Madnet-u možete doći i do same opreme.

Iako pogledom na razne reklame možemo pomisliti da je izbor praktično neograničen, u praksi su pred korisnicima ipak ograničene mogućnosti povezivanja na brzi internet. Za potrebe ovog teksta opredelili smo se da testiramo različite tehnologije koje su zastupljene u Srbiji i koje na papiru nude slične performanse po naizgled sličnim cenama. To su bežični (wireless) internet, ADSL, WiMax i 3G (GPRS).

Kod provajdera smo otvorili naloge za pakete sličnih brzina i cena kako bi smo što realnije istestirali prednosti i mane tehnologija pristupa. U testovima smo merili maksimalne brzine, brzine tokom različitog vremenskog perioda kao i brzinu odziva (latency) veze, što su najvažniji tehnički parametri. Pored toga, interesovalo nas je da li pri aktiviranju paketa korisnik mora da potpiše obavzujući ugovor, da li postoje skriveni troškovi koji nisu iskazani u cenovniku i na druge stvare bitne za kompletan utisak i uslugu koju korisnik dobija.

BEŽIČNI INTERNET

Pod bežičnim internetom se podrazumeva brza internet veza kod koje korisnik uspostavlja vezu sa provajderom putem dvosmerne radio veze.  Ona zahteva instalaciju uređaja kod korisnika koji će biti povezan sa baznom stanicom provajdera. U Srbiji su najčešća koriste dve frekvencije  za povezivanje korisnika:  2.4 GHz i 5 GHz i od njihovog izbora zavisi i kvalitet veze.  Novija oprema radi na frekvenciji od 5 Ghz i ona je sposobna da radi na većim brzinama uz niža vremena odziva. Za potrebe našeg teksta opredelili smo se baš za ovaj tip opreme jer je to sada standard kod većine provajdera. Test nalog  uzeli smo kod internet provajdera MadNet koji  je na našem tržištu jedan od najvećih kada je u pitanju pokrivenost teritorije, ponuda i dostupnost. Od njih smo dobili Ubiquiti Nanostation 5 uređaj koji je brzo i lako instaliran. Ovaj uređaj najnovije generacije veoma je mali i ne zahteva nikakve veće radove, a na njega se uz switch može povezati nekoliko računara.

Ubiquiti Nanostation 5

Opredelili smo se za paket Personal WDSL5 Surf Pro, brzine 1536/256 kbps čija pretplata iznosi 1600 dinara mesečno sa uračunatim PDV-om. Nazivnu brzinu smo gotovo uvek bili u mogućnosti da dostignemo i tokom dana ona nije mnogo varilala. Prijatno su nas iznenadile brzine odziva ka sajtovima, što se prilikom igranja online igrica pozitivno odražava. Zbog toga je ovaj tip konekcije svakako dobar izbor za one koji vole da igraju igrice sa prijateljima preko interneta. MadNet nudi uvođenje ovog paketa već od 1500 dinara uz potpisivanje ugovora sa minimalnim trajanjem od 2 godine dok korisnik i sam može kupiti opremu pri čemu može sklopiti ugovor bez određenog trajanja. Mi nismo dugo čekali na instalaciju, ipak, zbog toga što uređaj zahteva montažu, zainteresovani korisnici mogu sačekati par dana zbog lošeg vremena ili zauzetosti tehničkih ekipa za montažu, ali je vreme po našem iskustvu znatno kraće od čekanja za ADSL.

Prednosti:  kratko vreme instalacije, odličan kvalitet veze, brz odziv sajtova, veća brzina i upload od drugih tipova konekcije
Mane: veza zahteva optičku vidljivost ka stanici provajdera,

ADSL

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) je tehnologija koja omogućava brzi prenos podataka putem telefonske linije. Ovo je moguće upotrebom frekvencija koje se ne koriste u govornom području. ADSL priključci se uglavnom distribuiraju na kratkoj udaljenosti od centrale, obično manje od 4km. Da bi ste dobili ADSL priključak potrebno je da odaberete provajdera, popunite zahtev kod njega i ukoliko postoje tehnički uslovi sklopite ugovor i preuzmete ADSL uređaj. Za ovu priliku mi smo se opredelili za Beotel koji je najstariji provajder u Srbiji. Iz prostorija njihovog predstavništva preuzeli smo ADSL ruter sa 4 porta koji smo zajedno sa spliterom morali sami da instaliramo kod kuće. Za nekoga ko se svakodnevno time bavi to nije problem, ali za neupućene to može biti prepreka. Većina provajdera nudi i uslugu instalacije orpeme kod korisnika, ali se ona posebo naplaćuje.

ADSL modem

Za potrebe testiranja odabrali smo paket 1024/128 kbps koji je po ceni i brzini najsličniji ostalim testiranim. Cena ovog paketa je 1390 dinara mesečno sa uračunatim PDV-om. Ono što korisnici često previde to je da je za ADSL neophodan i fiksni telefon čija pretplata trenutno iznosi 457,84 dinara sa PDV-om što čini minimalan mesečni trošak od  1848 dinara. Brzina veze je bila stabilna i često smo dostizali maksimalnu brzinu paketa. Značajno niža brzina uploada u odnosu na bežični internet je veoma primetna pri slanju poruka, a tada dolazi i do prekida downloada. Latency je stabilan, ali ipak primetno veći nego kod bežične internet veze. Iako smo mi proceduru uvođenja ADSL-a završili za nekoliko dana, mnogi korisnici se žale da je vreme čekanja na ADSL priključak veliko.

Prednosti: dostupnost u većem delu Srbije, mogućnost digitalne televizije
Mane: visoka cena, loš upload, dugo čekanje na priključak

WIMAX

WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) je telekomunikacioni protokol koji obezbeđuje fiksni i potpuno mobilni pristup internetu. Svi uređaji (stanice), koji se konektuju na internet putem WiMax-a moraju biti opremljeni wireless network interfejs karticama (WNICs). Kao i kod bežičnog interneta, stanice se dele u dve kategorije: bazne stanice i klijenti. Na domaćem tržištu trenutno samo Verat radi sa WiMax-om, pa je, u odnosu na bežični internet i ADSL, WiMax daleko ređe zastupljen, budući da je dostupan samo u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu.

WiMax kartica

Za potrebe testiranja odabrali smo paket 1024/128 kbps. Verat nudi  ovaj paket po ceni  1690 dinara mesečno sa uračunatim PDV-om. Brzina i stabilnost veze nisu bili zadovoljavajući. Prilikom uploada fajlova dolazilo je do pucanja konekcije ili velikog usporenja downloada, tako da se internet nije mogao koristiti ni za klasičan surf. Latency je dosta veći u odnosu na bežični internet i  ADSL. Takođe, gubitak paketa (packet loss) je jako velik, a pucanje konekcije učestalo, pogotovo u vremenima velikog opterećenja. U kasnijim večernjim časovima situacija je nešto bolja.

Prednosti: ne zahteva postojanje telefonske linije, nije neophodna optička vidljivost između uređaja i bazne stanice
Mane: dostupnost, loša stabilnost veze, visok latency, veliki gubici paketa

3G (GPRS)

3G jeste poznata kao i 3rd Generation (internet treće generacije) i kao International Mobile Telecommunications-2000 (IMT-2000). Termin 3G internet se koristi za opisivanje pristupa internetu upotrebom 3G mobilne mreže uglavnom preko mobilnog telefona ili PDA uređaja. Uređaji namenjeni za pristup internet preko 3G tehnologije su obično veoma mobilni, ali zbog malih dimenzija ekrana samo pregledavanje sadržaja je veoma mučno, čak i ukoliko postoje prezentacije namenjene pregledavanju putem mobilnih telefona, navigacija kroz “sadržaje” obično je frustrirajuća za krajnje korisnike. Naravno, postoji mogućnost i kupovine 3G kartice ili 3G USB modema za rad na računaru.

3G modem

Najozbiljniji 3G igrači kod nas su m:ts i Telenor. Odlučili smo se da testiramo m:ts paket koji je dostupan po ceni od 1900 dinara mesečno i koji podrazumeva protok od 15 GB mesečno, i u odnosu na cenovno ekvivalentan Telenorov paket pruža 50% veći mesečni protok. U obzir treba uzeti da se prekoračenje definisanog protoka plaća 2099 dinara po gigabajtu, pa ukoliko preuzimate veće količine podataka računi mogu biti i nekoliko desetina puta veći od cene pretplate. Realizacija je najblaže rečeno “bleda”.  Iako i m:ts i Telenor tvrde da je pokrivenost signalom mobilne telefonije više od 95% teritorije zemlje, napominjemo da pokrivenost signalom ne garantuje rad 3G interneta. Latency je bio znatno viši od svih testiranih tehnologija, tako da je online igranje praktično neizvodljivo.

Prednosti: jednostavana instalacija, visoka mobilnost ukoliko se za pristup internetu koristi 3G mobilni telefon
Mane: cena, visok latency, stabilnost veze

POREĐENJE MAKSIMALNIH BRZINA I BRZINE ODZIVA (LATENCY)

Merenja prosečnih brzina odaziva vršena su na tri različite lokacije korisnika. Ukupna prosečna vremena, koja su prikazana na slici 1. računata su kao aritmetička sredina izmerenih brzina. MadNet bežični internet pokazao je najbolja vremena odziva prema sajtu Googla, bilo sa se radi o neopterećenom merenju, bilo da se radi o testiranju pod opterećenjem. Ukoliko svoje vreme provodite igrajući se online ne moramo vam skretati pažnju koliko je prosečna brzina odziva bitna za nesmetano igranje.

Na slici 2. vidi prikazane su maksimalne dostignute brzine downloada i uploada. Iako brzine downloada/uploada paketa koje smo testirali ni za jednu tehnologiju nisu bile garantovane od strane provajdera, kod paketa 3G interneta, deklarisane brzine nisu bile ni približno realnim, pa ih nismo ni uzeli za relevantne.

Iz tabele se vidi da je Madnet WDSL-5 paket najpovoljniji po pitanju cene uz duplo veću brzinu uploada i 50% veću brzinu downloada u odnosu na druge testirane pakete. Upravo ta razlika omogućava nesmetano praćenje sve popularnijeg streaming video programa – bilo da se radi o TV programu ili video klipovima, slušanje radio stanica ili upload velike količine materijala na internet. Sve cene su izražene sa uračunatim PDV-om na mesečnom nivou.

ZAKLJUČAK

Uzevši u obzir neke od najbitnijih parametara: cena, definisane brzine paketa i prosečno vreme odziva, dolazimo do zaključka da je od prelaska na 5GHz područje, bežični internet preuzeo primat i da korisnici zahvaljujući povoljnim paketima mogu da uživaju u dvostrukom benifitu: i cena i kvalitet.

MIMO tehnologija bazira se na tome da se signal, koji se od predajne antene prostire u svim pravcima, odbija o zidove i predmete u prostoriji i dolazi do uređaja koji treba da primi signal iz nekoliko različitih pravaca istovremeno. Zato MIMO uređaji šalju istovremeno nekoliko različitih signala koji putem odbijanja stižu do prijemnog uređaja iz raznih pravaca, ostvarujući tako istovremeni prenos više različitih signala. Da bi ovo postigli, MIMO uređaji tipično imaju po tri antene (jednu za slanje i dve za primanje), ali postoje neke implementacije koje imaju čak sedam antena…

Planet Wireless MIMO PCI adapter WML-8315

Uređaji sa MIMO tehnologijom nemaju veće nazivne brzine od ne-MIMO uređaja, ali imaju bolji prijem signala, otporniji su na smetnje (naročito one izazvane fizičkim preprekama), njihov odnos između nazivne i realne brzine prenosa primetno je povoljniji. Jedna od prednosti im je to što eliminišu tzv. „mrtve tačke”, mesta u prostorijama u kojima nema signala, ali ne dolaze do izražaja na brisanom prostoru.

MIMO tehnologija je jedan od koncepata na kojima se zasniva budući 802.11n standard za bežične mreže, koji bi trebalo da dopre do tržišta tokom sledeće godine. Sadašnje implementacije MIMO tehnologije su van nekih konkretnih standarda, funkcionišu samo sa opremom istog proizvođača (ili eventualno opremom baziranom na istom čip-setu) i neće biti kompatibilne sa 802.11n standardom kada se bude pojavio. Naravno, sadašnji MIMO uređaji su (a i budući će biti) kompatibilni sa postojećim 802.11b i 802.11g standardima.

Planet Wireless MIMO PCMCIA adapter WML-3565

Isprobali smo Planet MIMO router WMRT-414, sa Planetovom PCI karticom WML-8315 i PCMCIA karticom WML-3565 koji koriste Planetovu MIMO implementaciju kompatibilnu sa standardima 802.11g i 802.11b. Svi uređaji imaju tri antene. Kod rutera i PCI kartice one se pričvršćuju spolja, dok su kod PCMCIA kartice antene integrisane u kućište. Svi mogu da koriste 128-bitnu WEP, WPA, WPA2 i AES enkripciju, a nazivna brzina im je 54 Mbit/s. Ruter ima jedan WAN i četiri LAN porta od 100 megabita sa AutoMDI/MDI-x (nije bitno da li se koristi crossover kabl li ne, ruter sam detektuje). Konfiguriše se preko Web interfejsa, ima DHCP server, statfull filtriranje, QoS i (između ostalog) DMZ i port forwarding.

Prilikom testiranja, izmerena brzina protoka između PCI kartice i rutera bila je od 23 do 25 Mbit/s što spada među najbolje rezultate u poređenju sa ranije testiranom 802.11g wireless opremom. Pored toga, kod uzastopnih testova brzine, Planet MIMO oprema pokazala je manje varijacije u brzini od ranije testirane opreme, što znači da je sa Planet MIMO opremom prenos podataka u proseku verovatno brži nego sa nekom drugom opremom koja dostiže i veće brzine, ali samo u određenim vremenskim intervalima. Verovatno zbog antena integrisanih u kućište, performanse PCMCIA kartice primetno su slabije (od 18 do 21 Mbit/s) od onih sa PCI karticom u istoj situaciji, a prilično neubedljive su i brzine u adHoc mreži sa PCI i PCMCIA karticom (13 do 18 Mbit/s).

Rezultati testa nedvosmisleno govore o mogućnostima MIMO tehnologije. S druge strane, u pitanju je oprema koja nije napravljena po nekom konkretnom standardu i prestaće da bude aktuelna kada se na tržištu pojave 802.11n proizvodi sa standardizovanom MIMO tehnologijom, kompatibilnom među proizvodima različitih proizvođača. Dakle, kome treba brza bežična mreža, i to odmah, ima razloga da se odluči za trenutna tehnička rešenja kakvo je ovo Planetovo (po ceni od 45 evra za PCI karticu, 40 evra za PCMCIA karticu i 100 evra za ruter). Onaj kome se ne žuri i može da sačeka do sledeće godine, verovatno će biti u situaciji da nabavi standardnije i dugoročnije (ali u momentu pojavljivanja na tržištu možda skuplje) rešenje.

Autor teksta: Marko JOVANOVIĆ

Tekst preuzet iz časopisa Svet Kompjutera

Ukoliko vas ova tema interesuje, posećujte redovno ove stranice, a ako mislite da možete da doprinesete pišući, javite nam se.

Softver koji dolazi sa uređajem je baziran na AirOS-u i veoma je lak za korišćenje i pouzdan.

Uređaj ima i neke mane. Ugrađena antena ima dosta širok snop prijema tako da uređaj lakše podleže smetnjama u urbanoj sredini ali i više zagađuje etar od uređaja koji koriste antene sa većom užim snopa signala. Nanostation 5 poseduje i konektor za eksternu antenu tako da se dodavanjem veće ili usmerenije antene dodatno mogu popraviti performanse i domet ovog uređaja.

Evo i par osnovnih tehničkih karakteristika uređaja koje se mogu naći na sajtu proizvođača.

U mestima kod kojih nema pristupa internetu putem ADSL-a, kablovskog ili optičkog priključka, bežični internet je često jedina opcija. Iako nekad nudi manje brzine download-a (dolazne brzine), internet paketi na bežičnom internetu najčešće imaju veću brzinu upload-a od drugih vrsta priključaka. Ovo je najčešće slučaj kod internet paketa za poslovne korisnike zbog čega je često za njih bežični internet i najbolja opcija jer omogućava velike brzine uploada što je bitno pri slanju email-a, slanju fajlova putem FTP-a ili ako firma poseduje sopstveni web server. Isto tako, veća brzina upload-a može biti bitna i pri igranju igrica.

Kada je bežični internet u Srbiji u pitanju, najveće brzine internet paketa u standardnoj ponudi provajdera su 10mbit/sec.

Da bi ste se povezali na bežični interenet potrebno je da posedujete odgovarajuću opremu, i najčešće, optičku vidljivost ka predajniku internet provajdera. Većina provajdera danas nudi instalaciju ključ u ruke koja podrazumeva da korisnik opremu može kupiti ili iznajmiti. Za primer možete pogledati cenovnik internet provajdera MadNet u kome su navedene različite opcije povezivanja.